Пировање
C’est lui qui fait briller ton regard sur la terre
comme l’étoile aux cieux.
V. Hugo.
Нек’ у дане најсретније
наше данак овај ступи:
пир пирује српска кућа,
а јунак га Србин дава!
Весеље је ово збиљско:
уњ искреност чиста сјеца,
како зраке у алмазу,
како искре у зрцалу;
уњ весељем душа кипи,
како
извор у пучину,
ка
шампања у кристалу;
ту се српски мисли, збори,
ту се српском диком хори.
Није ово све земаљско;
има нешто небеснога,
те зракама прелеснима
пировање
запаљује:
та
бечка је то Даница,
која
сјаје у прелести
на Српскоме
хоризонту,
што нас видом пљенитељним
тако силно очарава!
Луиза је то млађахна,
наша китна домаћица,
у правилном које лицу
излило је штедро небо
све милине, све грације:
Аврорина то је шћерка
и цвијетна сапутница!
Владика
П. П. Његош
У Тријесту 7. декембрија
1850, код г. Спиридона Гопчевића (Послао А Стојковић из Трста.)
Даница, IV. година (Нови Сад 1863), стр. 163-164.
