Хасан-Бегу Ресулбеговићу
19. марта 1834.
Оно твоје пријатељство које си био са мном учинио на састанку ти
си сасвијем искварио твојијем рђавијем поступањем против Жупљана, које си преко вјере чинио
посјећ и плијенит. А што ми сада пишеш да ја наговорим Жупљане да теби дођу и да им ти разлоге даш,
ја нијесам та човек који ћу људе на душу узет кад не могу поуздано знат хоће ли се здраво кући
вратит, јер, да ми нијеси оне на пријевару посјекао, ја би их наговорио некако, но овако не могу
никако. И вазде ће ми жао бити што нијеси држао ријеч, а ја сам моју држао и платио 20
талијера за она два Турчина што сам их откупио на твоју ријеч, за које си ми ти обећао те аспре, а сад,
ако хоћеш послат или нећеш, како ти драго. Чуо сам да војску периш на Жупљане да удариш; но ја те
молим да се прођеш тога и да гледаш љепши начин, е могло би на та начин горе изаћ и за једну и
за другу страну.
Нема коментара:
Постави коментар