Сими Милутиновићу
Цетиње, 30. маја 1846.
Предраги мој Симо,
Пошто сам у твом писму од
17. ноемвр[ија] пр. год. прочитао опис вигњета за Лучу микрокозма, одговорио сам ти 23. дек.
исте године да на мој рачун заиштеш од г-на Василија Васиљевића ф. 55, па да с њима исплатиш у
Пешти наручени вигњет, и држим да ћеш бити тако учинио. Ја сам се надао, а по твоме
обећању, да ће Луча из печатње изаћи јошт у почетку ове године, но ево брзо и по године преко
рока, а ње, барем овамо, јошт нема. Впрочем, може бити да је она и давно штампана, па ја јошт
не знам. А може бити да ти послови твоје дужности не допуштају око ње у печатњи настојати, па
да лежи и сад у рукопису. Но било једно или друго, за чудо ми је како ми у толико времена не јави
што за њу. Дакле, ако је штампана, пошљи ми 100 егземплара на Тријест преко г-на Михаила
Вучетића. Ако ли јошт чама у рукопису, а оно предај је г-ну иншпектору тамошње типографије с
молбом од моје стране да је он даде штампати, а ти му за печатање и за вигњет трошак плати. Не прими ово за потрк к
врху магическе горе, него за општу слабост људску; желаније, и по вишој части будаласто, неограничено
влада у човјека.
Збогом, и кажи ми како сте
тамо, знаш није крв вода.
Твој свагдашњи почитатељ
В. П. П. ЊЕГОШ
Нема коментара:
Постави коментар