Јеремији М. Гагићу (Цетиње, 26. маја 1831)

Јеремији М. Гагићу

Цетиње, 26. маја 1831.

Високоблагородни господине

Јеремијо Михајловићу Гагићу,

Данас сам дошао из Брдах на Цетиње, али кад сам дошао, сасвијем сам нашао нечесово волненије, које говоре исти који волненије то пожижу да оно происходи од конта Матеја Периновића из Доброте, а на њега је наслоњено од австријскога двора, али ја сасвијем то не вјерујем да то двор авс[тријски] чини. Него по свему тому народ, како и сами знате, прост је и необуздан и може га смутити и сам Периновић како је почео с новцима... него се молим штогођ ме совјетујте, зашто мене пишу наши посланици, тј. г. Иван и Ма-го, да ће доћи до Ђурђева дне, него да кажем народу да се држи у слоги, миру и јединству. И каза сам. И тако су ми три оли четири пута писали, али сам сваком био преварен. Сад народ је остао без надежде, а ја, како и сам знадеш, трошка не имам да установим такво правитељство које би народ довело до послушанија, а народ је сасвијем сиромашан, а наши непријатељи дају новце за смутити га, а Ви знате да новци многократ учине буну и смутњу и у столичне градове европејске, којизи имају и новацах и војске доста, а камоли неће у један сиромашни народ.

Него Вас јопета молим, ако ишта чујете за наше посланике, објавите мене; ако ли пак не чујете, и тако ми објавите и пишите ми бих лија могао поћи до у Русију и кудијен бих, зашто другојаче не ваљадне, јербо настаје погибељ народња. Везир ми пише да ће и опета на војску, али пређе ће се затварати него ли војевати изван града.

Остајући Вашего љубезнога отвјета очекујући, јесам и бити ћу

Твој богомољац и покорни слуга

архи[мандрит]

чер[ногорски] и брцки

ПЕТР ПЕТРОВИЧ

П. п. Народ је јошт слава Богу у слогу и поздравља Вас г. игуман Мојсеј.