Јеремији М. Гагићу Цетиње, (12. августа 1843.)

Јеремији М. Гагићу

Цетиње, 12. августа 1843.

Милостиви господине,

Драго Вас поздрављам са свом Вашом благородном фамилијом.

Знам да Вас много интересује знати што се међу нама и Турцима ради, али Ви немам што важнога писати, само ту неки дан једна 1,000 Арбанаса ударили на једно наше погранично сеоце у коме се не броји но 30 кућах, зажде двије сионице и једну кућу, која је исто тако сламом била покривена, но оно сеоце с помоћу  једнога другога ништа мањега изаждену Арбанасе из села. Ту 40 Арбанаса падне мртвијех и рањенијех, а од нашијех никакав не буде мртав, но 5, 6 рањенијех. Овако су ме увјерили они, по овдашњему обичају, који су неколико глава арбанашкијех донијели овамо. Ми смо у рат са свијема Турцима около нас, како готово свагда што смо. Они су вазда сложни на наше зло, и Бошњаци и Арбанаси. Веома ми је за чудо, господине, да би многи људи радији да су Турци и ови пут, како много пута, преварили Црногорце, него ли е су Црногорци својијема варалицама зајам вратили. Чудо ми је да људи кажу да су Црногорци противу права народнијех сада поступили, а нико не каже даје Али-паша противу права народнијех поступио када моје посланике похвата, три на колац наби, а три по године у синџир држа, и за друге многе невјере које је учинио мојијема крајинама, а и сада да су преварили мене и моје Црно[горце], за то не би пико ни ријечи рекао, но би све ћутањем прошло, како што је пролазило и ово до данас што је нама чинио. У нас је обичај, који се у ови народ у закон обратио: којом мјером ко нама зајми, оном истом да му зајам повратимо. Да нијесмо зло са злом предусретали, давно би се на ову гору турска џамија поперила и ова шака Славјана своје име изгубила. - Истина да је мучно водити рат 100000 народа црногорскога са 2 милиона Бошњака и Арбанаса, а особито у данашње вријеме када им правитељство цариградско сваку нуждну помоћ у изобилију противу нас даје. Може бити да ће казати ко да ово овако није, али ја најбоље знам који сваки дан то очима виђу.

Дуже немам времена писати Вам, а имао би шта доста, али како би што изнова било, објавићу Вам, молећи Вас да и Ви мене како својему пријатељу што бисте чули објавите.

Молим Вас узмите од тије динара оне 700 рубаља те намирите рускога генерала за мојега братучеда Георгија, а он ће овамо платити.

Впрочем драго Вас поздрављам

Ваш искрени пријатељ и слуга

в[ладика] црногорски

П. П. ЊЕГОШ