Осман-Паши Скопљаку (23. јула 1844.)

Осман-Паши Скопљаку

23. јула 1844.

Примио сам твоју књигу од 18. јулија ов. год., у коју ми пишеш да су Црногорци побили Пираниће и Спичанина. Истина је да су убили једнога Пиранића, а за Спичана истина није, него су Спичани убили једнога Црногорца који је био прогнан од суда, и ја за то Спичане нимало не кривим, јербо је он то и тражио. А што су убили Љешњани Пиранића, он, иако им је дужан крв био, смјели га убити не би да им нијесу три пута Турци подгорички западали и њихова жита штетили и палили и ошћели њих посјећ. Једном им је запада Користовић су 300 друга у Бери, но није мога од страже посјећ никога, него им је неколико жита упалио; другом Џановић су 60 друга код млина ситничкијех; трећом исти Пиранић су 100 Турака под Стојанову Греду, па им доша глас из четврте да ће опет на њих доћи да их плијене или побију и они пошли чета на газ од Мораче, а не на Ботун, да виде је ли истина е ће ко пут њих пријећи Морачу. Опазили ови Пираниће ђе газе и метали неколико пушаках на њих, и тако чујем да су једног убили, а једнога ранили. Ја одма, како сам ово разумио, њих сам дозва на Цетиње и под кастигу ставио. Него те питам какву си ти кастигу ударио толикијема злочинцима од твоје стране што су сви од како се ја и ти преписујемо пријед зла порадили него Љешњани што су убили овога Пиранића? Јесу ли једном западали Шестани Бољевићима? Опазили су их. Нијесу им могли ништа учињети. Јесу ли другом исти Шестани посјекли два моје чојека? Ти их доиста посла нијеси, али ти је мило било, јербо им нијеси кастиге никакве дао. Јесу ли вишеречени Турци подгорички и зетски три пута западали, како ти је горје показато, Љешњанима да их посијеку и плијене? Посјећи их нијесу могли ии плијенити, него су им жита нека поштетили и попалили. Јесу ли Спужани посјекли Мартинића некрива? Ти свијема овијема преступницима и зликовцима никакве кастиге дао нијеси. Ја не мислим да си их ти наговарао да то зло учине, али ти није противно било е су га чинили. Ја ћу Љешњане кастигати за ово једно које су, чувајући себе, учинили, а ти твојега нећеш ниједнога. Ја знам чисто да су јошт 10 пута учинили више него што су учинили. Него ово су све ствари мале које се догађају међу свакијема граничарима који оружје носе, а нека ли неће међу овијема крајевима који су на то одавна навикли: и међу њима нека највећи мир буде, свагда ће се понешто овако догађати. Него виђи шта ти чиниш. Ти митиш Куче, моје људе, дајеш им аљине свитне, дајеш им пара, дајеш им праха и оружје да мене и своје правитељство не познају. То се не чини тајно него јавно. Је ли тога игђе у свијет? Ма код Вас јест. Него све то радите најпослије за горе своје. Да сам ти ја писа за ово што чиниш, ти би река: "Примам цареву рају, него раја царева цару хараче даје, а не мите се". Ти си ми пријед у једну књигу писа, па и ову сад, мој пријатељу, да се ја на тебе некоме жалим. То би за мене ствар ниска и срамотна била да се ја на тебе толико жалим, а свијет има очи, види ко што ради. Ја се на тебе немам много жалити, иако си ми на вјеру узео та два ништава острова. Ја да нијесам наставленија од мојијех старијех примио да сједим с миром, с друге стране уклањајући се увреду да не нанесем двору цариградскоме, и ја бих нешто чинио што бих мога за оно што си ти мене учинио; а и ти ово, ја мислим, лијепо знаш, него што ти се мило пред Скадранима пофалити е се на тебе владика црногорски жали. Много си ти мене још којешта у писма вријеђа, него мене није моја учтивост допуштала да се ја у оне нелијепе одговоре пуштајем које су твоја писма искала. Него ти пиши како хоћеш и ради како хоћеш, аја доиста држаћу се темељито онога што сам ти и у прва моја писма писа, и који би год Црногорац учинио какву неприлику твојему чојеку, не бранећи своје имуће и своју главу, од мене ће бити жестоко каштиган, е Турци сваки дан смију, којему је воља, по Црној Гори ходити, како што некизи и иду, и не смије их од мене нико зађести. И вјере ми, ако шћенете Ви, како што ћу ја шћети, о добру радити, у нашијема ће крајевима мир и добри поредак суштествовати како и у осталој Европи.

Друго немам него те пријатељски поздрављам.