Венцелу Фетеру Фон Лилиенбергу (Цетиње, 12. августа 1838.)

Венцелу Фетеру Фон Лилиенбергу

Цетиње, 12. августа 1838.

Ваша Екселенција,

Почтено писмо Ваше од 17а авг. по р[имском] пуно укора као и свако на мене отпусћено, имао сам чест примити. И ово је готово истога содржанија као и оно од 12. числа истога мјесеца, само што је у овом прибављено да моја воља занима мјесто права и да ово пред њом не ваља ништа. Кад би то дјејствитељно тако било, онда би било с моје стране сувише да се таковим показујем и спрема равног себи, толи спрема Аустријске Империје. Заиста, иако ме тијем укоравате, ја знам да и Ви сами не можете то вјеровати, зашто знате да ја нијесам чак толико глуп чојек да ја таким себе показујем пред чиновницима аустријскима. Што Ваша Екселенција спомињете да сам ја у Бечу дао Њ. Свјетлости књазу Метерниху и Вама честно слово да ћу ја радити да се границе раздијеле међу Црном Гором и државом Њ Величества императора аустријскога, то је истина. И заиста да је Ваша комисија с таквом  праведљивошћу поступала у назначенију граница с каквом сам ја, оне би се досада биле и раздијелиле; но с оним поступањем и намјеренијем како чини Ваша комисија досадашња трудно ће се у томе ђелу успјети. А што Ваша Екселенција помињете ако ја желим промијенути мисао, ја је другојачије промијенути не могу већ ако би све оне собствености црногорске које захтијева Ваша комисија уступио, па и с тим не би успјео никаква добра учинити, само би противу себе васколик црногорски народ ваоружио. Вашој Екселенцији познато је добро колико сте ме пута увјеравали и Ви и Њ. Свјетлост књаз Метерних да разђеленије граница међу Боком и Црном Гором гледаће се свршити најсправедљивијим начином, да се не учини ни једноме ни другоме пограничноме племену никакве штете нити узимања собствености, то ли га лишити и онога о чему живи и без чеса не може суштествовати. Ја знам доиста да сте Ви и данас истога мњенија, но будите увјерени да се овамо на граници сасвим против тога поступа. На питање Ваше Екселенције да кажем шта је моја жеља, чест имам одговорити да би Ваша Екселенција, ако бисте могли, изволили виђети очима собственима како ове пограничне ствари стоје, па онда бисте виђели јесу ли свеколике тужбе па мене справедљиве или лажне. Ја се надам зацијело, како бисте Ви дошли и ствар развиђели, да би се границе свеколике у кратко време раздијелиле. У случају да Вашој Екселенцији важнији послови не допусте доћи, а оно когагод изволили будите послати или наредити да том ствари управља, ја сам готов са свијема могућијема силама порадити да се учини какогод добар доспјетак овоме ђелу које је теже мени исто икоме другоме.

С чувством глубокога високопочитанија и преданости чест имам бити Ваше Екселенције

предањејши слуга владика черногорски 

П. ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ