Јеремији М. Гагићу
Котор, 24. марта 1850.
Ваше Високоблагородије,
милостиви господине,
Хвала Вам на свагдашњој
Вашој љубави и пријатељству. Увјерен сам да је избор Ваш за учитеља Стефану добар, али ја од
Стефана доста зебем. Истина је он има добра талента, али је под великијем преображенијем укопат. Код
њега је посао беспослица, те му се правога посла не да дохватити, а највише га штети његова
несмислена поезија, која му памећу окреће и лажнијема га преварама засљепљује. Због овога ја
сам на њега много викао, по, како ми се чипи, није на мој савјет главе обратио, а изволите
му и Ви напоменути за ову ствар која ће вјечну несрећу његову проузроковати. Ја сам јучер сашао у Котор,
јербо веома страдам од прсах, и премјена ми је воздуха учинила побољшање, а и доктори ми
обећају да ће ми поправити здравље. Мени је веома теготан овај слазак био, али невоља
брода не гледа. Поздрављајући срдачно Вас и
Вашу благородну фамилију, с почитанијем остајем Вашега Високоблагородија
пријатељ и покорни слуга
Нема коментара:
Постави коментар