Вуку Стефановићу Караџићу Млеци, (25. децембра 1850.)

Вуку Стефановићу Караџићу

Млеци, 25. децембра 1850.

Млетке, на Божић латински 1850.

Почитајеми г. Караџић,

Ево ме у Млетке. Боже мој, какву сам велику промјену у кратко вријеме оћутио и видио. Оно јутро кад пођем из Беча умало се до Љубљане не смрзнем. Послије три четири дана пођем сухим из Тријеста пут Млетаках преко Крањске и Горњега Фријула. Да мећава очи извади, ни помагај кола ни хаљине, по дрхти те дрхти беспрестано. Када сађи у равницу италијанску преко ријеке Лизонца, срети нас, да не речем љето, еле свободно могу рећи наш лијеп сетембар. Ево ти и о варошицама и градовима свуд питоме руже под ведрим небом цвјетају, а ми од запаре све хаљине у које се бјесмо замотали поскидај са себе. Ово мије путовање пријатно било и лако ми је као са сном пало, јербо сам дивни комад земље видио, пређел за мене сасвим нови. Али што је најљепше и најпривлекателније, пријешавши ријеку Пјаве, те готово од ове ријеке те до мора код Млетаках и до града Местре цијела је равница посута дивнијема и великољепнијема становима љетнијема (кампањама), у којима су љетовали патриције млетачки. Ово је један пљенителни вид. Овди се вкус, сила искуства и негдашње богатство млетачко види. Около пута има земље и пјесковите, али је по вишој части барљива и конавлима испрестризана, те је трудољубије недостатак природе сасвим побиједило. Двадесет и осми час мојега путовања удари, и ја приспијем у Млетке и намјестим се у гостионицу Императоре д' Аустрија на Великом конавлу. Доиста не бисте угонетали какву великољепну и богату квартиру имам. Да је владика црногорски Нијемац па да га Нијемци како свога брата свесрдно дочекају и угосте, и опет не знам би ли ми овакву квартиру без Шенбруна на много мјестах нашли да дају. Већ сам казао да сам на главном конавлу. Овај је конавао у Млеткама то што је у Петрограду Невска улица. Моја се квартира састоји из двије мале и једне велике собе, не бројећи салу из које се улази у квартиру. Моја велика соба у коју сједим дуга је 15 лакатах, а широка дванаест лак., а висока четири сежња, има четири прозора, два од истока на Пјацу свет. Самуила, а два од југозапада на Великом конавлу. Сваки је од ових прозора по сежањ широк, а по три сежња висок, пред свакојијем је по балкон од финога камена изнесен, над свакојијем се балконом по шатор на чекрку шири. Зидови су од собе вјешто ишарани, а особено њен свод. По њему су се разлећели анђели и виле са цвјетовима, роговима изобилија, са стријелама, са крунама, са трубама и са клавирима; завјесе су на прозорима од фине бијеле и плавушкасте материје, а висе о златним окруњеним облуцима на рококо. Соба је застрта двоструким ћилимом, доњи је дебео и мек, а горњи сав накићен зеленијем цвјетовима, који се састоји од црвене и вишњеве масти. Насред собе до круглога стола прострта је велика тигрова кожа, а под столом је пред великим канабетом прострта дивна сеџада. Три зида су украшени са три скупоцјене старинске картине, а четврти великим огледалом са златном, у фигурама и прочим украшенијем, оправом на рококо. Покућство је два велика мраморна стола у лијепу оправу и на дебелим пернатим ногама, то се зна на рококо, и све у злато. На једноме се пише, а на другоме под стаклом играју лијепи часови са златнијем фигурама на индијанскоме слону. Поред њих два мраморна ваза како два цвијета дубе. Између часовах и вазовах два мајсторска трострука свијетњака стоје, које држе два златна оклопника убивши са својим копљима по једну аждају. Овај стол под огледалом стоји. Трећи стол округли зајело тоји насред собе покрит танкијем и финијем ћилимом. Ја на њему по вишој части држим дивит од кристала црвенога имајући на сриједи мајсторски колчан те седам из њега пера вире како стријеле из колчана Аполонова, опјеванога Омеровим гуслима. У соби је велики и модерни фортепјано, једна велика од црвено плаветнога атласа софа са зелено златнима на чекрку ногама, велики канабет, осам полтронах и осам модернијех столицах од зелено бијелога атласа са јакима пернатијема и позлаћенијема ногама, све на рококо. У једном куту стоји фортепјано, а у друга три пред три полтроне дубе три мала стола, два су са зеленом свитом на бијело-златним ногама, а једнога држи Харап на глави, црнога лица и ногах у харапском златноме ођелу. Друге су обије собе колико ова сама, али су застрте и веома лијепо украшене, а сала је двапут толика колико моја соба простором а мало те не и висином, и она је  великољепно урешена. Можете ми вјеровати да ме ова дивна квартијера готово напола мање стоји него ли онај погани вигањ у Бечу код "Римскога императора". Истина је да је љетос за ову исту квартиру неки дука италијански плаћао на дан по сто франаках, али једно су дуке европејски, а друго без отачаства рашћерани Срби. Дивне Млетке, али су богме у рђавој кожи, грдно су се по њима посукале прње и јачине, а грдна спрдња бива када Турчин или Лацман опрња. Лацман се закрпити не да, но од њега крпе одскачу, а Турчин по три вијека једну хаљину крпи док од ње направи кводлибет од Азије и од Европе, т. ј[ест] смјесу истока и запада, од свијех народах и мастих. Много бих јошт којешта писао, али ми не да јека од великих звонах, но једнако тутњи дан и ноћ, и Бог зна када ће овоме крај бити да мало почину. Ја сам са здрављем доста добро. Што сам ближе екватора, то ми је све пријатнији воздух. Може бити да с љубазнијем нашијем Тирком етц. и екватор једном пређем. Тамо би ми, мислим, најбоље било. До који дан одлазим за Напулу. Како сте Ви, то ћу из Вашега писма виђети. Поздравите свакога ко се мене сјећа. Вас особено поздрављајући Ваш почитатељ и слуга

влад. П. П. ЊЕГОШ