Василију Берару Цетиње, (12. априла 1845.)

Василију Берару

Цетиње, 12. априла 1845.

Г-ну Директору Типографије Књажества српскога,

По оддужега времена дао сам купити по Црној Гори наше народне пјесне и већ их добро число имам у рукопису, којима сам додао и од печатаних оне о Карађорђију. Ја сам намјеравао ове пјесне дати печатати у Лајпцигу, гђе би по мојој жељи могле изићи у великољепном изданију; но почем сад тамо полази г-н Вуковић, вручитељ овога писма, а знајући пак да тамошња типографија превасходи све остале у којима се што досад српскога печатало и да има добре коректоре, па зато и шиљем исте пјесне у рукопису Вама, учтиво молећи Вас да бисте изволили дати их печатати у 8° великом на велин папиру и украсити их образом бесмртног Карађорђија.

Радо бих да то ђело угледа свијет колико пре и што красније може бити, и надам се да ће оно из те типографије таково изаћи да ће се моћи успоредити с најљепшима данашњима европејскима изданијама.

Ако би се тамо нашао какав издаватељ, који би о свом трошку хтјео печатати те пјесне, то би ми мило било и купио бих ја за мене 100 комада; не буде ли тога, а оно нека се печатају о мом

трошку који ће Вам бити плаћен средством г-на Васе Васиљевића, земунскога трговца, па кад буду готове, изволите мени послати 200 екземплара, а што ће се чинити с осталијема екземпларима, о томе ћете се разговорити с предпоменутијем г-м Вуковићем, који ће и усмено имати чест препоручити Вам за красоту изданија. На крају рукописа у оглављенију стављене су пјесне у ред, и по овом реду, молим покорно, благоволите дати наредбу да се и пјесне једна за другом печатају.

Изјављујући Вам чувствованија мојега отмјенога високопочитанија, част имам бити

Ваш покорњејши слуга

владика црногорски