Али-Паши Ризванбеговићу
Вјероватно 1843. год.
Од мене Петра Петровића, владике црногорскога и каваљера цара
рускога, љубезни поздрав побратиму Али-паши, каваљеру цара турскога и везиру све
Херцеговине.
Пишем ти само да знаш како примих твоје писмо да желиш да би се на
комшилуку уздржао мир међу мојим и твојим људима, и да зла буду резил. Ја ти се чудим што
збориш, јер не твориш као што збориш. Како смо у Дубровник уговорили, ја онако и држим и не дам
никаквоме херцеговачкоме ускоку у моју земљу, а ти, пошто намјести пандуре, допуштио си им да
правим Црногорцима сијеку главе и да ударају на чобане, те их убијају и одгоне пљенове, и раји свака
зулума и безакоња чине што никад тако, а ти их јошт дариваш кад ти црногорску главу доносе.
Је ли се игђе у свијету чуло да једна страна држи мир и вјеру, а друга да на миру гази вјеру и све
што хоће да ради? Ја држим оно што смо уговорили, а ти, ако оћеш, стави по паланкама поштене а не
ајдучке људе, који неће јадну фукару прштити. Оваковим се начином може мир обновити међу нама,
ако оћеш, а не друкчије. Сад ми отпиши како мислиш на нове пандуре.
Нема коментара:
Постави коментар