Францу Миклошићу Цетиње, (12. марта 1850.)

Францу Миклошићу

Цетиње, 12. марта 1850.

Почитајеми господине Фр. Миклошићу,

Доиста се стидим што 12а марта одговарам на Ваше ми драго писмо од 25. новембра 1849. године, али је највиша причина овоме моја болест, јербо готово има 4 мјесеца да здрав сасвим нијесам, а кад је човјек растројена здравља, не хоће му се писати. Г-ну сам Милаковићу наредио и он је давно Вам послао старе србуље, преписане факсимиле г-м Вуковићем. Надам се да сте Ви давно речене преписе примили. С нестрпјенијем очекујем Ваш ријечник. Та то је светиња славјанска, која је до данас трунула у талогу невјежества, заборављена народом забаченим самим собом. Ја се надам да ће он највећа драгоцјеност нашега жалоснога књижевства бити, јоште кад је Ваше рукотвореније. Не знам је ли Ваш лист јошт почео излазити. Ако је почео или кад почне, ја ћу се жељно на њем пренумерирати, а тако исто и г-н ће Милаковић Вам посилати пођекоји прилог за њем. Ви сте на мјесто те можете велику ползу принијети силноме но кукавоме и слијепоме југославенству. Збогом, драги Миклошићу, буди ми здрав и весео за дику свога рода. То ти жели твој почитатељ и слуга

П. П. ЊЕГОШ