Илији Гарашанину
Цетиње, 5. јула 1850.
Ваше Високородије,
Видим у Вашем уважајемом
писму од 14. пр. јунија да је благоволио свијетли књаз са согласијем Вас, његови совјетника и помоћника,
изнова примити на трошак књажевства мојега сестрића Стевана Перовића у
новозаведену Вашу Академију. Ја мњеније Ваше одобравам и сасвијем сам с Вама согласан, тим више
радујући се што ће Академија пожелану цељ достићи, како ће ученици под строгим наџором бити,
јербо цијела свобода ученика чини невјежом и калашем. Фала свијетломе књазу и
господару и Вама, његовим совјетницима, што се, ако и каткад, сјетите овога српскога крвавога крша. То
ће Вам за чест у потомству служити када нам народ ускрсне духом. Ја сам веома слаб био и
[због] исте слабости био сам до Италије, али нити ме је помогла промјена ваздуха нити љекара, јербо
сам од дана до дана све гори бивао, тако да сам после изнемогао био, и тако по нужди и
савјетима после мјесец дана повратим се у родни ваздух којему сам привикао, дако се мало
поокрепим да се могу у страној земљи лечити. Откад сам дошао на Цетиње, побоље ми је, али
сам јошт доста слаб. Драги и почитајеми г-н
Гарашанину, српске ствари, колико су назадне у нашем веку, није чудо е ме је готово уморила ова
крвава и бурна катедра на којој сам се попео ево 20 година. Сваки је смртан и мора умријети.
Мени ни с чега сада жао не би било до што нијесам неки напредак у цијеломе народу нашем видио
и што ми се није дало да на неки начин основу утврдим внутренему управленију црногорскому,
те се бојим е би се после мене све оне несреће повратиле у Црној Гори које су пријед мене биле,
те би остао у вечну невољу овај народац мали, необразован, но војинствени и силни духом и
срцем. Нема једнога Србина који више за Српство послује и мисли од Вас, нема једнога Србина
којега Српство [више] искрено љуби и почитује од Вас, и нема једнога Србина који Вас више од
мене љуби и почитује.
Шаљући Вам и препоручујући
Стефана, остајем с најискренијим братским поздравом
Вашега Високородија
покорни слуга
владика црногорски
П. П. ЊЕГОШ
Нема коментара:
Постави коментар