Едуарду Грију
5. маја 1846.
Ваш почитајеми лист од 14.
маја рим. исправно сам примио, у којему ми пишете за жабе Луке Греговића да их нијесу дали
пронијети Црничани преко своје нахије. Мени је ово њихово
сапротивљење неповољно било
јербо је причинило штету како трговцима, тако и онијема који би задобили своју ћирију.
Ништа друго том преносу жаба препјатствовало није доједно глупо народње предрасужденије
(пергиудизио), почем мисли да иза преноса жаба прео ма какве земље сљедују гладне године. Ви знате што
су народи прости у подобнима стварима. Ја сам, да сам се нагнао на црничкоме пазару, не бих
могао ништа сађејствовати против овог глупог мњенија. Тај дан међу Црничанима мало није било
међусобно крвопролитије и да су кренули заоставше жабе да јавно ћерају, без велике се
смутње и њихова зла не би прошло. Ово је узрок којијем су жабе заустављене да не иду преко
Црнице, којему ћете Ви лако у траг стати. Што се тиче сваке друге
трговине које се може наћи на црногорске пазаре, аустријскима је поданицима слободно ходити
и куповати без никакве дације и без никаква питања куда и зашто иду, као и у своју кућу. Вама је
ово све добро познато, а мени је исто тако познато биједно црногорско трговање на
пазару которскоме, које је свакога дана све горе и даже ево неколико времена докажују ми да им
је Котор сасвијем затворен као непријатељима аустријскима, премда они нити су кад били
непријатељи аустријски нити ће бити. Ја сам се у садашње стање стварих веома томе зачудио но то је, може
бити, особни налог који сте Ви од својега двора примили од како сте дошли на управљање те
провинције.
Овом приликом изјављујући
Вам моје отмјено високопочитаније.
Нема коментара:
Постави коментар