Ј. А. Турском (Цетиње, 18. маја 1844.)

Ј. А. Турском

Цетиње, 18. маја 1844.

Ваше Високопревосходитељство,

милостиви господине,

С особитим удовољствијем имао сам чест получити Ваш високопочитајеми лист од 21 (9) маја, којим сте благоволили увједомити ме да се већ предузела дипломатическа радња да Турци острове Врањину и Лесендро, прошле године од нас пријеваром узете, очисте. Ја почитујем себи за дужност принети моју најчувствитељнију благодарност правитељству аустријскому за то што оно великодушно узима участије у судбу овога народа и стара се водворити мир и срећу у ове крајеве. Што се пак тиче мога владања на граници спрама Турака, то Ваше Високопревосходитељство можете увјерити цесаро-краљевски свијетли двор да ћу ја, докле сам год жив, свето сљедовати по оној стази коју ми указују два велика и могућа двора, нити ћу се, сохрани Боже, упуштати и у што што би њима противно било, обаче свакоме је познато добро дивља нарав и крвожедност злих Турака босанскијех и албанаскије спрама христијана, а најпаче спрама Црногораца. Више пута ја сам Турке нудио миром, но јесу ли они то знали уважити? Напротив тога, они су то свагда сматрали као неку слабост с моје стране, премда су се овог свог преварнога мњенија често сјећали. Они су свакоме злу били почетак, а почевши једно зло, наравно да су многа за њим сљедовала, а њима је мир какогод и нама од потребе, јер би мир дао спокојни живот овијема крајевима, у које би доста прилично и трговина процвјетала. Па ово се још може постићи ако се не допушти да њихова зла ћуд одржи врх, то јест ако се не допушти да им слободно буде свако зло почињати и продуживати у ове стране. Ваше Високопревосходитељство, извјештавате ме да су наредбе паши скадарскоме дате набљудавати мир с нашом страном. Такођер ми је то исто дато на знање и од стране руске, но ја виђу овоме објављенију сасвијем противно поведеније реченога паше. Откако сам се год у своје отечество вратио, непрестано је војска паше скадарскога гађала топовима и бацала гранате с бродова и са суха на Црногорце, који су своју земљу работали, но неколико их је стотина готово сваки дан пуцало до 13 (25) овога мјесеца- О овој истини увјериће Вас цио народ црногорски, па и поданици аустријски који су прелазили у ову част Црне Горе и слушали их. Војска пашина 6а маја убила је два Црногорца и једну Црногорку. Сљедујући вољи два велика двора, ја ником од нашијех дао нијесам да се у више зло с Албанезима упуште, него сам строге заповиједи издао по граници да нико нема зађести Турчина. И могу вас увјерити да неће од наше стране Турке нико зађести, а наравна је ствар, ако Турци узму плијен Црногорцима или посијеку главу, па их ови опазе, да ће трчати за Турцима и побити се с њима ђе се ухвате; или, ако би Турци скупили повише војске да запале село Црногорцима, то се зна да ће га ови бранити. Доводећи Вам то до знања и препоручујући се Вашем и даљем благоволенију, с чувствима отмјенога високопочитанија и преданости чест имам бити Вашега Високопревосходитељства

милостивога господина 

покорњејши слуга

владика црногорски

П. П. ЊЕГОШ