Јеремији М. Гагићу (10. фебруара 1846.)

Јеремији М. Гагићу

10. фебруара 1846.

Ваше Високоблагородије,

милостиви господине,

Чудо ми је откуд је толика сумња код министерства да ја на што друго не трошим паре које су дате на покупку жита и заведеније магазина. Никада ја злоупотребљеније нећу учинити од великодушија мојега високога покровитеља, нити ћу се ја никада пред њим двострук показати. Моја ће истина у чистоти и у невиности пред обожајемим монархом свагда се показати. Већ сам неколико пута Вама писао, па и сада пишем, молећи Вас да увјерите Ваше началство да достојинство 10 хиљада четврти жита всемилостивјејше мени на устројеније магазина дарованих, ни на што се друго употребити неће до на тај предмет. Што желите имати описаније магазина, ево га: у Црницу су двије куће сеоске на тај предмет узете; у Ријечку нахију исто тако двије куће и ограђени два кошара да се жито у класовима оставља; на Цетиње један магазин поголем; у Бјелопавлиће и у Пипере један магазин и неколико кошара за клас јербо у нас, како Ви је извјесно, мало је кога другога жита до кукуруза. Виша је част овога напуњена била житом у зрну и класовима, али у ове двије-три године неродне народ га је разнио, само у Бјелопавлиће што се налази у зрнима до 600 четврти рускијех. Ја исто тако, како Ви је извјесно, сваке године купујем жито у Боку и у Турску те га раздајем најјевтинијом цијеном у причек народу, како што ћу и ове године то исто, а готово сваке године опет по неколике хиљаде стара дају трговци из Боке на мој кредит најмањом цијеном што се може, те се раздаје народу. Ви знате нашу крајњу нужду. Цијели је народ почувствова благођејаније великодушнога монарха. Впрочем, ако министерство икакве сумње у поглед овога полаже, нека изволи када хоће оправити својега чиновника да се на мјесто о истини увјери.

Овијем одговарајући на почтено Ваше писмо од 7/19. фебр. ą 16, с отмјеним високопочитанијем и уваженијем част имам бити

Вашега Високоблагородија

милостивога господина

покорњејши слуга

владика црногорски

П. П. ЊЕГОШ