Александру Карађорђевићу (Беч, 2/14. фебруара 1844.)

Александру Карађорђевићу

Беч, 2/14. фебруара 1844.

Ваша Свјетлост,

Ево већ неколико дана да сам доша у Вјену и не пропуштам ови пријатни случај да Вас драго и свесрдно поздравим. Откако сам овде дошао већ је неколико пута био код мене г-н Вук

Караџић, жалећи ми се како му је оно пенсије што му је давала Србија укинуто. Сматрајући ја његове заслуге литературске на ползу нашега народа, пак и његово положеније у ком се налази, с друге пак стране уздајући се у Ваше српско чисто и неразрушимо пријатељство к мени, ја сам истоме г-ну Караџићу обрека да ћу Вас о том молити, и штовише, колико су моје надежде и љубав к Вам неограничене, ја сам горепоменутога увјерио да по мојему писму који дан очекива Ваше милостиво решеније којим ћете му пређашњу пенсију унапред продужавати и оно што му је од ње заустављено досада отправити и тијем њега старца утјешити, а Вашега душом преданога пријатеља удужити. Што [се] пак њега тиче, иако га је стање принуждавало те се неколико противне нама стране придржавао, али будите тврдо и истинито увјерени да ће посада бити Ваш душом и срдцем предани.

Какав ће то Србин бити

који неће Вас љубити?

Опростите смјелости онога који је Вас свагда пламтећом душом љубио, а сад више но икада.

Ваше Свјетлости искрени и предани пријатељ и слуга

владика црногорски

П. П. ЊЕГОШ