Петру Перовићу-Цуци (1844(?))

Петру Перовићу-Цуци

1844(?)

Много ми је драго било виђети из писма г-на Живковића да си здраво и да се добро учиш. Ова пријатна новина мене тјеши како год и све оне који имају участије у твојој судби. Моја је жеља да се добро учиш и да будеш доброга поведенија, па ако оправдаш то моје желаније и име Черногорца, ти ћеш ми драг бити како родни син. Од ове двије једине ствари зависи твоје счастије, јер човјеку научену и доброга поведенија сви су паметни људи на свијету дружина и браћа. Ако ли, сохрани Боже, не будеш учити и поведеније добро имати, ти се никад на моје очи нећеш смјети показати, и ја бих много радији био да те и није на овом свијету, но да нанесеш мени, твојој фамилији и Черној Гори стид. Спомени се добро да си ти од онога племена горскога које се свагда отличава[ло] својим мужеством од к[ад] су Турци у Евро[пу] дошли и које се у пјеснама српскијема толико... слави треба... ове... благо... сматраш,... душа свакојега... Черногорца... твојега племена ..а ... дном смрћу... остале је... славна смрт у сраженијама противу врагов отечества. Ова трудна и крвава позоришта порођена су сва благородном гордошћу. Ово нијесу баснословија и Шпарта греческа, но је ово истина Шпарта славенска. Имајући све ово пред очима, пази добро на благородно поведеније и на науке. Сваки је човјек причина својега счастија и несчастија. Како ваканција испане, пријеђи у пажески корпус, гђе теје угодно било премјестити мојему високому покровитељу. Овамо су ти сви здраво које познајеш. - Поздрави ми г-на Живковића, којему сам веома обвезан. - Тако исто кажи Давидовићу да су му сви дома здраво, и ово му писмо твоје покажи нека и њему служи за правило.