Његушима
Цетиње, 16. марта 1848.
Би ли ко могао вјеровати да
ће се догодити што се догађа? Ја ви залуду пишем, залуду заповиједи шиљем да зла и погана ђела
не чините поданицима ћесарскијема; него видим што се надао нијесам, да за моје заповиједи главе
не обрћете. Ако радите ту буну противу ћесара, ћесар је велик: за њу чути или не чути; ако ли је
радите за инат мој, то сами своју кућу разурате. Које било да било, добро је да ве познам какви сте
ми. Као сваком што сам писао и заповиједи шиља, тако ви и сада залуду пишем. Устајте на ноге
сваки ако ме чут хоћете и не дајте на границу његушку да се догоди никакво злочинство у Боку.
Нећете ли ме послушати, а ви се разберите што учинисте, да мени образ нагрдисте, међусобни суд
разуристе и себе у ништа бачисте.
Нема коментара:
Постави коментар