Јеремији М. Гагићу
Цетиње, 8. октобра 1845.
Ваше Високоблагородије,
Много Вам захваљујем за
цигарођелатеља Луку Џорџи. Он је већ три дана наше младиће научио да цигаре савијају
посредствено. Ја се надам у Ваше дружеско расположеније к мене да ћу Вам наскоро захвалити и на
дагеротипца. За љубав коју ми показујете, немам Вам су чим повратити нако празном
захвалом. Да изволите наредити да и ја Вас што послужим, су чим ће Ве послужити један човјек који
је на крају образованога мира и који се очама пред вратима едемскијема, мученик два
противна урагана, азијатскога и европејскога, т. је[ст] ураганима просвјештенија и глупости?
Дужа оваква размишљенија бачају ме у дубоко униније, како што би и Вас у досаду. Ради тога их
и избјежавам.
Поздрављајући Вас драго и
Вашега напреднога Владимира и цијелу благородну фамилију, Ваш срдачни почитатељ и
покорни слуга
владика црногорски
Нема коментара:
Постави коментар