Мехмед-Спахији Лекићу
Цетиње, 7. марта 1842.
Од нас П[етра] П[етровића], владике црногорскога и брдцкога и
каваљера русијскога, Мехмедспахији Лекићу, капиџибаши на коншилуку, пријатељски поздрав.
Примио сам твоје писмо, из којега сам све лијепо разумио што ми
пишеш. Ти знаш лијепо, спахија, да сам ја рад са сваким живјети по граници у миру и љубави ко хоће са
мном, а посебно бих рад био с тобом, с којијем сам јошт када сам био дијете уфатио љубав. Сада
пишеш да си и ти рад да се наша љубав понови. Ако си ти рад, и ја сам рад да изнова љубав уфатимо
и да крајине наше смиримо. Ови ће мир Богу и царима мио бити, а нашијема крајевима свијема
рахатлук и добро донијети. Ако си каил миру, како што се ја надам да си, а ти отправи три-четири
твоја човјека под Жабљаком, а ја ћу моја три-четири да се ту, ако Бог да, састану и робје размијене и
мир међу собом утврде и прогласе. И ако ти хоћеш да смо пријатељи на коншилуку док смо
живи, знади добро е ја хоћу. И ову ми књигу по истој сахији отпиши да знам јеси ли каил ка и што
пишеш са мном пријатељство поновити.
И да си здраво.
Нема коментара:
Постави коментар