Осман-Паши Скопљаку (30. јула 1844.)

Осман-Паши Скопљаку

30. јула 1844.

Примио сам твоје пријатељско писмо од 27и текућега јулија на које ти сада одговарам. Прво, што кажеш да лиси знава да су Турци подгорички и зетски западали Љешњанима и да ти ја нисам јавио. Да сам ти јавио е су западали, ти би одговорио: "Нијесу". Да су кога посјекли, како што су чекали да посијеку, ти би одговорио: "Црногорци су у крађу или на какву другу напаст Турака одили". Деветога маја писао си ми за два моја чоека те су твоји људи посјекли да су моји њима крв дужни били и да су се по обичају овије крајева осветили, а данас ми пишеш сасвијем друго, да су у крађу ходили и да су за то погинули. Ово се овако пише, а знаш и ти и ја да ово овако није. Је ли ово работа сама по себи смијешна? Ја од како сам жив, нисам с никим овакове преписке јошт имао. Ти кажеш да Куче звао нијеси, него да су сами дошли, како ваздашња раја царева, а ја и то ка и ти знам чисто за ваше интриге које чините у Кучима да их мутите с осталијем нашијема племенима. Оваке интриге нигђе у свијет нису приличне једнијема људма који састављају правитељство једне државе и које су ниске к њиховима високијема званијама. Него Кучи су слободни ка и остала наша племена и ја за њих не заводим с Вама никакве препирке док бисте их почели угњетавати или у наша општа стара права ударати. Него сада баш разумјех да је неколико Куча похватано од Ваше регуларне војске, јербо они су слободно тамо ходили како умирници с пограничнима Турцима. Него те молим, мој драги пријатељу, ако је то истина да су похватани, пиши нека их пуште у слободу, а ја ти се јемчим за њих да они не смију, колико ни остали Црногорци, никаква немира на граници чинити. Што ли ми пишеш за пазар у Врањину, да ти одонда мир држиш од како си наредио да се отвори пазар у њу, то није никада било досад мјесто од пазара, па неће ни отсад, ја мислим, а ти и сам знаш исто ка и ја, него што те људи наговарају да то пишеш и да се не макнеш из тога нашега острова. Они људи те наговарају који су непријатељи свакога добра и мира и внутрењега и изванскога.

Друго немам, него те пријатељски поздрављам.