Јеремији М. Гагићу(Црмница, 1. новембра 1831.)

Јеремији М. Гагићу

Црмница, 1. новембра 1831.

Милостиви господин

Јеремиј Михајлович,

Имао сам чест получити писмо Ваше од 13 (25) прошлога окт., а под число 124е означеноје, на којему нијесам Вам могао одговорити пређе, јербо сам био у великијема послима међу

народом, али сада постављам себе у дужност, ако сам и на путу, одговорити Вам.

Што ми спомињете за динаре који су код Вас да их не можете по мојему прошењу послати у овому времену без вјерне прилике, зато Вас сада молим нека још за неко вријеме код Вас пристану, доклен пошљем нарочито чојка по њих. И заисто јако сам увјерен да је за Вас та работа мучна, али трпите, јербо ни за кога другога не трпите до за својега пријатеља и отечественика, који Ве љуби како своју душу.

Објављам Вам како се је предао неваљали и страшљиви паша скадарски великому везиру у прву суботу, 24га окт., а 31га истога окт. пошао је са својом фамилијом на брод пу г Цариграда да се цару поклони. Будите увјерени да се није ови неваљатни ништа-чојак предао, да би га спасла Босна, ако не приђе, а оно би вјерно на прољеће, зашто ови везир што је под Скадар не имаде такве силе да би узео ни мањи град на силу а камоли тврди Скадар. Неваљали Мустафа скадарски имао [је] 1300 људих у затвор са собом, а имао је захире и праха у град најмање рећи за пет годинах, али његово неваљало и страшљиво срце све то учини за ништа. Али сам и то увјерен да неће жив до Цариграда доћи, него ће се лишити главе и свега својега имућа, а то је и заслужио.

Поздрављајући Вас и сву Вашу фамилију љубезњејше, остајем желећи Вам купно свакога благополучија и добра од свевишњега створитеља.

Јесам Вам покорњејши архимандрит црногорски

ПЕТР ПЕТРОВИЧ