Јеремији М. Гагићу
Цетиње 24. октобра 1843.
Високоблагородни господине,
Знам да сте љубопитни знати почисто што се догодило међу нама и
Турцима од Арбаније у оно време када сам се ја бавио на Грахову. Опростите ми јер Вам нисам
могао досада објавити,
будући нешто зањат пословима, а нешто док дознам праву истину да
Вам пишем. Албанци, заклети наши непријатељи, како су чули да се везир херцеговачки дигао с
војском на нас и да сам ја пошао и одвео Црногорце противу њега, 1а септембра ударе на погранично
наше племе Пипере су три стране око 8,000 Турака, но послије дугога боја притрчи у помоћ капетан
мартиницки су 50 друга. Тај мах обрате Турци плећа, мислећи да виша помоћ Пиперима дође и наши
их пожену до у Подгорицу. С наше стране било је 12 људи рањени и мртви, а с турске преко 80.
Истина је да су Турци неколико штете учинили у пољу од жита и сијена пиперска, него су и наши у пољу
турска сијена попалили и многе винограде турске иштетили. У овоме боју буду Арбанаси грдно
посрамјени.
Шеснаестога истога мјесеца ударе Турци на остров наш Врањину,
којих је било числом 12,000 и које је предводитељствовао сам паша скадарски. Војска удари на Врањину,
једна прегази од турске стране, јербо је у то време вода јако била спличала од суше, а
друга дође језером у лађе; лађах је било војени турски с топовима 15, а без топова од 50 до 60. Један
се дан цио бише, и Турци не могоше ништа учинити само што блокираше својом флотиљом Врањину,
те јој у помоћ од Црногораца нико доћи не мога, а у Врањину је тако мало число било наши да се
нису могли турској сили одржати.
- И све ово време с турске стране грмјели су топови турски и
лећеле бомбе противу Врањине, а највише против моје куле која је била један особити камен у води и
у којој је било затворено 25 људи. Они су се храбро бранили и много Турака около себе убили,
али залуду водом није им могао нико у помоћ притрчати од турске флотиље и топова. Турци кулу
опашу, која је незгодно за бој била направљена, пробију јој зид гвозденима полугама док отворе јаму
унутра у кулу и почну у кулу убачати бумбе, 7 Црногораца погину на мјесто, а 18 рањени и
испечени од бомба похватају Турци. Тај исти дан кад освоје кулу на Лесендру ударе Турци на
Врањину. Они су се и тај дан бранили и не могну им Турци никако одољети, но како се смрачи,
видећи да не могу ништа учинити по сви изгинути, навезу се у своје мале чунове и између турске
флотиље утеку тврдој земљи црногорској. Ови исти те су утекли, којих је било око 200, на њих
сви Црногорци пљују и постали су предметом посмјејанија у свој Црној Гори, јер ту не изгибоше сви,
али шта ће учинити двојица противу стотина или 200 људи противу 10,000-12,000. Седамнаести истога мјесеца опалише Турци село Врањину, у којему је
било око 30 до 40 кућа, куће све до темеља разуре. Нашијех буде око 60 људи мртви и рањени
и ухваћени на Лесендро и на Врањину. Турака је и више три пута толико било мртви и рањени, али
све исто Турци осташе побједитељи на овоме маломе острву.
Деветнаести истога мјесеца дигне се паша скадарски са свом том
војском с којом је Врањину похарао и повуче са собом бумбе и топове. Топови су му неки јаки,
до 12 фунти кугла потеже. Учини оков под наше село Додоше и почне топовима и бумбама гађати
село, али на село не смједне ударити јер сухијем могаху наши у помоћ притрчати Додошанима;
но послије једно два сахата окупе се наши до 1,000 на Додоше и побију се с Турцима.
Турци плећа обрате и побјегну, а наши их поћерају док и доћерају до фортице жабљачке, која није но
по сахата пута далеко од села Додоша. Турака је ту много погинуло, али управо не знам колико.
Ови исти дан разбјеже се војска турска, а паша пође у Скадар.
Турци јошт стоје флотиљом око Врањине, на Лесандру их има око 4 до
5 стотина од војника који су на царску плату. Имају неколико топова украј себе и граде фортицу
на Лесендру. - Ми флотиље немамо с топовима, а сухом се до њих доћи не може, а топова добри
немамо, али, колико узможемо и како узможемо, с њим ћемо се ћерати доклен гођ ови
островак оставе. И ако је мали, ал' је нама у њему велика штета. Молим Вас да ово доведете
до свиђенија Вашега началства. С чувством мојега к Вам високопочитанија и преданости
чест имам бити
Вашега Високоблагородија покорњејши слуга владика црногорски
П. П. ЊЕГОШ
Нема коментара:
Постави коментар