Радовану Мрчарици-Пиперу
Варшава, 18. јула 1837.
Радоване,
Како примиш ово писмо, писаћеш Виду у Бјелопавлиће да нађе троје
четворо момчади, но која су лијепа виђети, која ће имати по двије леденице и нож и бијеле
шалове; толицињу пиши нека и Тодор Мушикин из Пиперах изабере исто тако ођевене и оружане; нека буду
готови кад им пошљемо да нас срету, а ти изабери црногорскијех пешесторо, како на примјер
Ђура Прелова, Мишка Никова с Липе, но нека буду лијепо ођевени, јербо иде са мном један човјек
стидан; рад сам да их види. И нека ово све буде како ти пишем, и немој да ко за ово зна. И
гледајте обијелите куће, нека је све лијепо и чисто како смо ви писали и из Петробурга, и поздрављам
моје родитеље и сроднике, и стрика Сава, архимандрита Стефана, попа Николу и Филипа, Михаила, и нека
буду весели. Ја сам здраво и нијесам залуду стоја оволико времена.
Владика ПЕТРОВИЋ
И оне камаре на Стањевићима нека обијеле лијепо, то јест оне
двије, и скла нека метну ако је које разбијено.
Нема коментара:
Постави коментар