Осман-Паши Скопљаку
7. маја 1844.
Управо сам примио твоје друго писмо од 3. маја, из којега сам
почисто разабрао све што ми пишеш. Доиста не могу да ти се неколико за неке ствари не чудим у
ово писмо. Што кажеш да су моји људи једног Жабљачанина убили и двојицу
ранили на својима њивама ђе су орали, познато је свој крајини, и мојој и твојој, да откако сам ја
из Беча дошао, није се ни једнога
Црногорца кренуло противу Турчина или христјанина Арбанаса кога да
му зло учини. А напротив тога твоји топови сваки дан противу Црногораца пуцају, а та исти
дан кад је тај Жабљачанин погинуо цијели су дан пуцали топови противу Црногораца који су
своје њиве орали, па је истрчао гарнизон жабљачки и на наше неколицину ударио, а наши, ти чисто
знаш како и ја, да никога не задијевају. Ја се веома овоме немиру чудим. Чуо си јучер што су учинили неки твоји људи који су посјекли на
кумство двојицу од мојијех. Ја знам да ти за то знавао нијеси, но да је то њихов угурсузлук, али
се све опет догони до тебе како су твоји људи. А што ми пишеш да би много лијепо било да ти једнога мудрога и
вјернога чојека пошљем, вјеруј ми почисто, Осман-пашо, да ја чојека од тога посла немам, а доиста
да га имам, бих ти га послао, а да ти опет пошљем онога који не би за та поса био, то ми
стидно долази. Него што ћемо дуљити работу: смири ово, а можеш лако. Макни ми се из тога шкоља
да се поврате у њем ови 20 сиромаха да направе по једну колибу и штогод усију и улове да се
хране да не досађују некијема Црногорцима и мени на капију. Ту стварих није око шта говоримо,
знаш и ти чисто. Ја ти ово писмо шиљем преко Лесандре, а ти мени, ако ћеш што писати, пошљи ми преко Жабљака у Додоше на
Мрђена Савићева.
Нема коментара:
Постави коментар