Јеремији М. Гагићу Цетиње, (2. априла 1845.)

Јеремији М. Гагићу

Цетиње, 2. априла 1845.

Ваше Високоблагородије,

милостиви господине,

Већ од дугога времена не пишем Вам пишта о пограничнијема с нама Турцима. Већ су прошла два-три мјесеца од како нападенија нијесу чинили нигђе на наш крај, а за чесове мале њихове зађевице и не стоји да се пише. Но ево неколико времена да се политика турска к нама сасвијем измијенила. Турци сад обећавају Црногорцима корете (т. је[ст] фермене) и џамадане свитне, златом, сребром или свиленијема гајтанима украшене, фине фесове и свакогодишњу награду поред хаљина у новцу с тијем условијем да Црногорци буду непокорни својему правитељству и да сију сјеме раздора по Црној Гори. Па штовише неће Турци да пуште оку жита или соли на турскијема пазарима купити онијема Црногорцима који су ло два и три конака хода удаљени од пазара црногорскијех и аустријскијех, што ти Црногорци неће примити дарове и обећати им се да ће противни бити својему правитељству. Већ онијех најкрајнијех Црногорацах тс су до Арбаније из Нахије Кучке стотина или двије примили су вишеречене дарове, но нијесу их примили ни из каквога другога узрока него да им је наручније и свободније пазаривати и стада до крјепостих турских пасти. Паша скадарски чрез своје муселиме дао је од стране својега правитељства јавно прогласити по градовима, с Црном Гором граничећијема, да који год Црногорац хоће бити противан својему правитељству нека иде да прими од њега дарове, који се состоји у аљинама свитнима, богато украшенијема, у финијема фесовима, у житу и у парама, а врстнијима људма и у пушкама сребрнијема, и обећава да ће им се та награда сваке године повторавати макар се Црногораца и на хиљаде појавило. Истина да се ја томе свему ругам и у овијема садашњијема обстојатељствима чудим, али опет постављам себи за дужност сообштити Вам, молећи Вас да изволите довести до знања Вашем начаљству каква гадна и подла орудија политика турскога правитељства употребљава противу нас. Тако исто молим Ваше Високоблагородије да и ово сообштите како је јошт пре неколико дана наново поткријепљена Врањина су неколика топа и с неколико џебхане и војске. - Османпаша, који ево од неколико времена ласка се са мном, пише ми за ово да се не чудим што он придаје поткрјепљенија Врањини, јербо, вели, да је чуо ђоја да сам ја скупио војску да ударим на Врањину, али он тога гласа није чуо, нити га је могао чути, него само лажама прикрива своје планове, зашто ја, да ми је саму остави прије него што бих рјешеније од мојега високога покровитеља имао, ја не бих једнога мојега човјека у њу пустио.

С отмјеним високопочитанијем и преданости чест имам бити

Вашега Високоблагородија милостивога господина

покорњејши слуга владика црногорски

П. П. ЊЕГОШ, с.р.