Осман-Паши Скопљаку
12. маја 1844.
Виђу у твоје писмо од 9. маја што ми пишеш. - Што ми велиш е си
разумио да сам по сиротињи подијелио нечесово кремење, да их приправљам бајаги да су готови.
Што ће сиротињи кремење?
Сиротињи хљеб треба да се нахрани и ја сам многијема хљеба давао
који га немају, а кремења никоме. Што ли се фалиш е си подијелио твојој сиротињи прах да нас
дочекају пријатељски, а да међер ти да имаш су чим, умио би се добро фалити, зашто у твоја писма ја не виђу
ништа ни једном до нечесове смијешне фале и измишљенијах. Него како гођ пишеш, буди увјерен,
мој драги пријатељу, да од моје стране нико никога не смије зађести. А ко дође да њих напада, то
се зна да ће се бранити; и буди увјерен да хоћеш ти каја да нико никог у ови вакат не би задио, но
би све на рахат сјеђело.
Нема коментара:
Постави коментар