Габријелу Ивачићу
23. јуна 1844.
Из почтенога Вашега писма од 30. римс[кога] јунија видим да су
неки Бајице узимали плијен Марковићима из Маина, но то нијесу били Бајице већ други сељани с
Цетиња, које сам ја већ тражио и наћи ћу их, па и даћу их казнити за то њихово преступленије. Но
то ће бити све забадава, јер да би знали да ће се најпослије и мушкетати, опет ће Марковићима узети
плијен, а може бити, како чујем, и убити кога. Узрок пак томе ово је: Неки сиромах сељак цетињски
имао је неколико коза, па Марковић из Маина ланих дође и кријућ оћера му те козе. Послијед
пак насоче му се те козе на истога Марковића, па да би се још боље о том увјерио, пође у стадо
Марковића и нађе свеколике своје плијењене козе ђе им је Марковић покидао уши и рогове
поломио. Плијењени сиромах молио је Марковића да му онако нагрђене козе врати и сочбину плати,
казујући му да без тога нема чим своју сиромашку ђецу хранити; но Марковић, подругавши се
тијем, нити му је хотио козе вратити, ни сочбину платити. Ово није ствар од процеса, него је Црногорац свој плијен нашао и познао,
па вратити му се не хоће. О томе сам писао и Вама, и Ви сте ми изволили одговорити,
како год и Црногорцу истоме обећати, да му се то намири, но досад не видим од тога јошт ништа.
- Молим Вас покорно да чините
како Марковићи да речене козе намире, тако и Побори да намире вола
којег су Бајицама узели; и браћа истога који га је узео освједочили су овђе пред Сенатом да
гаје њихов брат узео. Како они то намире Цетињанима, ови немају на њих ништа више да траже; не
кћеше ли Маине и Побори намирити ове плијенове њима, будите увјерени догодиће се с тога ствар која
ће и Вама и мени доста главобоље нанијети. Зато Вас повторитељно молим да бисте колико
прије изволили дати наредбу да се то Цетињанима намири, па и ја ћу тад ове лакше снаћи и чинити да
се врати Марковићу што су узели и да се унапријед од сваке самовољне освете уступе.
Увјерен будући да ће ова праведна моја молба час прије испуњена
бити.
Нема коментара:
Постави коментар