Јеремији М. Гагићу
Цетиње, 6. априла 1847.
Ваше Високоблагородије,
милостиви господине,
Сутрадан пошто сам ја изишао из парохода, сирјеч 26. прошастога
марта, премамљени митом, а највише житом и хљебом на ову гладну годину, неколика села
црногорска од Нахије црничке објаве се непријатељи својему правитељству. Паша скадарски, који
је о томе и радио, одма пошље међу њих на помоћ им око 3-4000 војника, хљеба доста и џебане.
Ради тога буде принуђен Сенат отправити 2000 Црногораца, предвођенијех мојијем братучедом
Георгијем, сердаром ријечкијем, сердаром цетињскијем, и тако ове 2000 Црногораца ударе
на прво од побуњенијех села, у којему је била војска турска и џебана, и послијед упорнога
боја опале неколико кућах у селу Бољевиће и Турке изаждену. С наше стране било мртвијех 19, а
рањенијех око 20 људи, међу којијема је и мој братучед малу рапу добио од зрна од кумпаре, а с
турске стране около 60 мртвијех и рањенијех кажу даје пало. Црногорци у овоме боју
похватали су били и неколико живијех, но, бивши све христјани, даду им свободу. У нас је велики глад и мука. Паша скадарски је изнио по граници на
неколико мјеста хљеб и жито и свакојему га Црногорцу дава на дар на сву његову чељад, само ко ће
у буну противу својега правитељства ступати. Милостиви господине, не можете вјеровати шта
се ради! Толико хиљада црногорскога народа што даром храни и што им дарива сребрна оружја
и хаљине, како Вам је познато; на буну их подиже, дава им џебане и захире колико им је
год воља, и сувише војске. Из преднаведенога моћи ћете разумјети оно затрудненије у којему се
налазимо. Ради тога молим Вас да јавите ово Вашему началству.
С особеним високопочитанијем и преданости чест имам бити
Вашега Високоблагородија, милостиви господине,
покорњејши слуга владика црногорски
П. П. ЊЕГОШ
Нема коментара:
Постави коментар