Александру Карађорђевићу

Александру Карађорђевићу

Ваше сам драгоцјено писмо од 29. маја по г-ну Матији Бану примио, такођер и од њега сам много којешта доброга разумио. Ваша благородна пожертвованија и велика помоћ нашој браћи у Војводству Вама су пред Српством освјетљали образ и бесмртно име у повјесници оставише. И то ми је драго било чути да сте све оне грдне партаје које куже Србију сповршили. И у најпросвештенијема народима не смије се човјек сасвијем (себи?) одати и у расположеније бацити, а камоли неотесанима простацима, којизи најблагородније поступке и опхожденија знају криво толковати и на зло употребити. По вољи Ваше Свјетлости назначио је г-н попечитељ! Гарашанин г-на М[атију] Б[ана] да се с њим могу споразумијевати и Вама доводити до знања о нашој општој ствари. Мени се онај начин допала и смијем исповиједати пред Богом и Српством, како мало споразумјеније буде и чим томе иколико благопријатно време дође, да ће много лакше него што нам се чини желајему цјел постићи.