Георгију Николајевићу
Цетиње, 18. октобра 1850.
Драги прото, Црногорска је
пјесна:
Ко ћ' уфатит маглу у
висине,
Ко ли Гору Црну покорити!
Нека се Турци фале и говоре
што им је драго, ми за њихове пријетње не маримо. Имали смо се кад од Косова познати једни с
другијема. Остали народи пека мудрују како им је и од трага, нека дипломатизирају с Турцима,
нека се гладе и лажу колико им је драго, нека у својим отечествима и на својим огњиштима
христјани вежу пријатељство с јазичницима; доиста ми и Турци, доклен год једноме траг из Европе не
погине, оном ћемо здравицом напијати којом смо и досле. Највјештија клупка дипломатическа да
оснују своју пређу између Турске и Црне Горе, мучно би нас и Турке сложила, а пољубила никада.
Истина је, Турци су спрама нас силни, спрама нас богати, али је страшније гордости крушеније када
слабији силноме ужене дим у нос. Ја мислим да млади султан преобразоватељ са својом
благошћу неће бити поклапан, јербо се не слажу благост и поклапност. Даје лијепа Црна Гора, не
би се црна гора звала него млијечна или медена. А како ће и бити лијепа калаје једнако сироту дивљи
таласи турски нападају и потресају? Та, свештени едем да гаје оваква судбина постигла, би се већ
зла препунио и злом отровао. Црну Гору је свакојако зло пратило, у њој малопријед није смио ни
Европејац свободно ући, него су се кријући увуковали, као што се крадом увукују по конопима
у бродове трговачке европејски пацови те се пресељавају из Европе у Америку. Ово се
исто догодило с покојним Милутиновићем и с истим Милаковићем, али је данас слава Богу друкче.
Црна Гора је само зло како је зли нарок гони, и ја који сам њен син не могу јој име произрећи што
се нећу згрозити. Али је опет с тим знаменита што је коматић од развалинах нашега царства,
као једна ластовица (ћошак) од развалинах једнога великога града. Стога је знаменита Црна
Гора што је доиста показала шта може слабији са силнијем, што може човјек, кад хоће, радити.
Црна Гора је гњијездо војинствене гордости, ђе се браћа јединци синови - све радо на жртву дава,
само да остане непорочна чест прађедовска. Црна Гора је урна у коју је силно име Душаново
прибјегло, у којој се свештено храни витешко име Обилића и Скендербега.
Збогом, драги прото, будите
ми здрави и весели!
То Вам од срца жели
Ваш почитатељ
владика црногорски
П. П. ЊЕГОШ
Нема коментара:
Постави коментар