Јеремији М. Гагићу
Котор, 24. септембра 1843.
Ваше Високоблагородије,
Постављам у дужност себе објавити Вама да сам јучер 23г септ.
благополучно се повратио из Грахова пошто смо с Турцима премирје учинили, и у идући четвртак
послаћу ја мојега секретара Милаковича и Али-паша једнога чиновника у Кастелнови да се саставе
и трактатом мир учине Херцеговином и Црном Гором, од кога ћу трактата, како се начини,
копију Вама отправити. Ви сте куриозни знати шта је међу нама и Турцима било на Грахову.
Турака је по чистима извјестијама било од 12.000 до 15.000, Црногорацах најпре је било 4000 до 4500,
но како везир скадарски и Арбанија почне ударати на погранична њима наша селенија, ја будем
принуђен отправити 1500 људих по граници арбанашкој да останове везира скадарског, који је
сам предводитељствовао Арбанасе. Херцеговци, како су чули да им помага везир скадарски
(како што је обичајно да увек Арбанаси Херцеговцима помажу, а они њима у подобне случаје),
посоколе се Херцеговци и почну излазити гомилама у пређел граховски. Ја нисам хтјео пуштити
да се учини сраженије на граници турској, него смо све чекали да се нашему логору повуче
поближе, да се снажније с њим побију. По 500 до 600 људи пуштавао сам те су се с Турцима
неколико лута ударали, но не гледајући на превосходство Турака, они нису, слава Богу, успјеха
имали, како сами чујете, нити су смјели уљести у равнину граховску до 16га септ. прошастога. А овај
дан ударе около 1000 кавалерије турске и проспе се равнином граховском, наше два
посијеку и неколицину ране, но послије неколико сахати буду принуђени с Грахова с бјекством
повратити се, носећи собом неколико мртвијех и рањенијех, и оставивши на мјесту сраженија
неколико мртвих коња. Док ево ти сјутрадан више кавалерије но први дан и од 4000 до 5000 пјешаца, и
ударе сасвим зором на наше крило лијево. Од нашијех до 800 људи више није било, али су имали
позицију добру. Четири сахата су Херцеговци са свом силом на њих ударили да их изгнају из њихових
засједа, но су ови храбро држали своје мјесто, нису пуштили да Турци ни наручје сламе
запале. Наше десно крило, којим су сенатори предводитељствовали, није се могло с једнога мјеста
кренути, јербо се на њиховом мјесту највиши напор турски чекао. Но пред сами вечер пође наши
1001"' другах, који су били у резерву на помоћ лијевоме крилу. У то исто вријеме Турци буду
принуђени бјежати, а ови наши пожену до близу крјепости клобучке. У томе сраженију погине много
Тураках и кољах, и рањенијех много буде људи и коња, и наши нађу неколико оружија и
фишеках на мјесту сраженија, које су Турци побачали, и наших тек неколико буде рањено. У све
ове бојеве које смо имали с Херцеговцима било је нашијех 11 мртвих и около 20 рањено; Тураках
је погинуло и ранило се около 150 људих и узето им у ове бојеве 60 коњах, а толико их има мртви.
Ово научи Херцеговце те не смедоше са свом силом па нас ударити. И послијед ови покушенија почнемо
се преписивати ја и Алипаша и војске наше раздвојимо. У овом случају Аустрија се показала
спрама нас и биједни Граховљанах великодушно и благородно, за које ћу јој ја за свагда
остати признателан.
С отличним почитанијем и уваженијем чест имам бити
Вашега Високоблагородија покорњејши слуга
в[ладика] черногорски
П. П. ЊЕГОШ
Нема коментара:
Постави коментар