Сими Милутиновићу Цетиње, (10. јуле 1845.)

Сими Милутиновићу

Цетиње, 10. јуле 1845.

Љубезни Симо, здравствуј са свијема твојијема!

Примио сам твоје драго писмо од 19. прошастога јунија. Међер си ти заборавио кршно наше стање и положеније теке иштеш новаца на зајам онђе ђе их никада било није и ђе им се сухе и празне горе, и кад их се штогод добије, не дају ни обратити. Ти иштеш новаца у зајам за твоју пивару, а ја би их сутра иска у зајам да имам ђе за хиљаду неопходимости народнијех. Ја сам се до данас питао слатком мишљу да си се ти на тај конат колико гођ успокојио, а колико је моју душу данас узнемирило када сам разумио критическо положеније твојих фамилијарних стварих. Ја бих ти нешто и помогао по слабом могућству моме у отношенију тога, али моја би помоћ малена била спрам твојега искања, и унапријед она зависи од тебе ако би ти могла штогођ поправити твоје стање фамилијарно. Воспитаник је својему учитељу много дужан, него је доиста и признатељноме воспитанику веома тешко кад не може сасвим удовлетворити жељи својега учитеља.

Впрочем драго те поздрављајући, остајем

Твој почитатељ и слуга

в[ладика]

П. П. ЊЕГОШ