Вуку Стефановићу Караџићу
Цетиње, 5. октобра 1851.
Почитајеми господин
Караџићу,
Примио сам с провођеним ми
Вашим драгим писмом двије књижице: "Гусле", превод господина професора Франкла, и
"Пјесне" господина Бранка Радичевића. У преводу судити не умијем, а Бранко је приличан
пролећњему лептиру који лети с цвијета на цвијет. Он исто по запуштеној српској ливади ради. Давно би на Ваше писмо
одговорио да ми мртвило даде, него из каквог Вам стања пишем, доста је и оволико, јербо када
тијело страда и стење, душа се вије у олујама. Ово ћете писмо изволити предати гос[подину]
Франклу. Ово је одговор на његовом писму. Поздравите ми све Ваше и
моје пријатеље, а особито Вашу поштену фамилију. Желећи Вам здравље и тихе мирноће, остајем Ваш почитатељ и слуга
владика црногорски
П. П. ЊЕГОШ
Нема коментара:
Постави коментар