Николи Томазеу Цетиње, (21. априла 1848.)

Николи Томазеу

Цетиње, 21. априла 1848.

Почитајеми господине Томасео,

Примио сам Ваше писмо од 31. марта н. с., које ме веома удивило. Није ми нужно било напомињати дужности к човјечеству, јербо су оне свети аманат који је природа дала свијема освјестјенима људима. Ко обожава свободу и ко је управо свободан, он подобноме себи не жели ни твори обиде, јербо гази обожајему светињу ногама. Зла клевета! Бог знаде када ће се племе славенско испод њене гадне анатеме освободити и када ће га зора истина обасјати. Особито пак противу овога свободнога гнијезда клевета вјечно грми. Је ли крвавије странице у свемирној историји од црногорске? Је ли страшније, витешкије и дуже борбе међу неједнакостју јоште свијет видио него што је видио борбу црногорску посље паденија царства на Косову? Злоба и клевета све су ово од свијета колико су могле криле и наопако га представљале из ова четири узрока: прво, што смо Славјани, које клевета по свуда гони; друго, што су наши сусједи свагда били непријатељи свободе, противу ње су тврђи кордон држали него противу чуме; треће, фанатизм троструки, паклено сјеме неслоге, који је нашему народу више зла учинио но све иноплемене силе и оружје; четврто, што су Црногорци у гђекојима непристојностима ученици турски, те ураде гђешто по обичају турскоме. Да! цијела се готово Еуропа данас служи једним шиболетом. Исти шиболет употребљавају Црногорци

ево четири вијека и по: он приличи човјеку, да није буран и крвав. Жица коју цијело Ваше писмо пролази из двије је струке упредена; ја их обје дивно видим.

Будите здраво и весело!

Ваш обични пријатељ

Владика црногорски