Јеремији М. Гагићу (Цетиње, 20. септембра 1840.)

Јеремији М. Гагићу

Цетиње, 20. септембра 1840.

Ваше Високоблагородије,

милостиви господине,

Од чести погранични турски нападенија на нас посљедно које се Ови дана догодило врло је знатно за наш крај. Хасан-ага Хот, буљубаша албански, Мехмед-ага, муселим подгорички, и Мехмед-бег, капетан спушки, скупе кријућ 6 до 7 хиљада војске, с којом пођу на наше село Додоше, удаљено од фортице жабљачке . врсту и по, с том намјером да исто село попале и поробе и да наша поља ту лежећа опустоше. За турском војском ишла су и кола празна, опредијељена на возење из наши поља кукуруза. На срећу, нашима дође Ас прије него што ће непријатељ ударити, те Додошанима, којих се броји до 120 пушака, прискочи у помоћ из другога оближњег села једно 100 пушака. Ово незнатно число људи дочека Турке, који су се већ били селу примакнули, с њима се мало преко ријеке побије, а затим усуди се и ријеку прећи и с Турцима потуку се. Послије кратког боја, који је Трајао сахат, Турци нададу бјежати без озира куда је који могао тако да су наши једне сагнали у саму фортицу.

Мртви и рањени од наше стране износи число на 20, а на страни турској има их извјесно преко стотине, Премда се говори да их је и више. Међу турскима рањеницима и поменути муселим подгорички броји се, који је јако обрањен. Овај је бој тако жесток био да су се и рукама хватали за пушке једни другијема и неколике турске пушке донешене су ми онако искривљене, око којих су се чупали, а наши нијесу своје ни једне непријатељима пуштили.

Сви наши старци, па штавише и сами Турци признају да у овима крајевима јошт никад мања шака људи против толико велике силе није се тако храбро као сада поднијела. И доиста овај догађај остаће огледалом ваљатности у љетописима црногорскијема, као што ће у љетописима рускијема остати узором храбрости и самоотверженија поступак штаб-капетана Лито противу Черкеза.

Желећи да ови догађај изволите сообштити министерству, с отмјеним почитанијем и уваженијем чест

имам бити Вашега Високоблагородија,

милостиви господине

покорњејши слуга

владика црногорски

П. П. ЊЕГОШ