Јеремији М. Гагићу (26. марта 1846.)

Јеремији М. Гагићу

26. марта 1846.

Ваше Високоблагородије,

милостиви господине,

Многопочитајемо Ваше нисмо од 18. марта, ą 21, и при оном копију с отношенија к Вами графа Медема од 5а истога, ą 152, имао сам чест получити. Ја цијеним и уважавам благођстељно попеченије о Црној Гори министерства високога мојега покровитеља; њиховима благијема и умнијема совјетима ја ћу свагда и у свашто сљедовати колико ми моје мале силе дозвољавају. Што се тиче обећања Рашид-пашина, оно ће бити ничтожно ка и сва досадашња обећања турска. Турчин се добар показује спрама европејских силах, а спрама нас су Турци они исти који су били у 17м вијеку. Ја, од како сам био у Бечу па доклегод у неки начин ставе наш вопрос и турски, како што су ми обећали да ће, готов сам у свако доба отвјет дати у теченију тог времена за поведеније моје спрама Тураках. Што се пак тиче поведенија турскога, и то ће се знати, јербо да Ви станем све точно описивати бесполезно би било, и може бити да би ми се с неке стране и замјерило, само ћу Ви напоменути штогод важније. Прво, паша скутарски има од свог правитељства потајни налог да може од правитељствених новацах до хиљаду ћесах трошити на мутње црногорске међусобне. Друго, ако би села црногорска која су по граници турској какву распру имала једно противу другога, он једнијема шиље џебане на дар колико год хоће, а такођер им даје и обећаје дарове у одијелу од свите, у жито, у оружје, и у паре, који му рече да ће међусобни немир учинити или га учини. Впрочем треба знати да се ово догађа у Кучкој нахији, која је од нас удаљена, па и то у онијема селима ове нахије која су по граници турској. Треће, већ сам Ви писао да су ми у руке дошли до 10 барјака турскијех, које  је правитељство турско дало некијема Црногорцима из Кучах ради побуне међусобне. Глупост и нискост овога поведенија турскога Ви ћете лако оцијенити, како би и сваки чесни и благоразумни Европејац.

О овом објављујући Вама, молим Вас да и Ви о том доведете до знања Вашему началству и да га увјерите од моје стране да се ја ни у што пуштавати нећу што би њему непријатно било.

С отмјеним високопочитанијем и уваженијем чест имам бити

Вашега Високоблагородија,

милостивога господина

покорњејши слуга

владика црногорски

П. П. ЊЕГОШ