Винценцу Баларину
28. јула 1847.
Колико ми је трудно Вас
изнова обремењавати мојијем писмом, него пријатељско Ваше к мени расположеније и нека
дужност мојега званија дају ми свободу Вам писати. Грдне и бесчеловјечне
интриге паше скадарскога које употребљава по границама црногорскијема Вама су боље познате неголи
иједноме Европејцу. У овијема интригама што се може видити она злоба душе хијенске са
којом су Турци млијеком материним задојени и првенствовали свагда пред најзлобнијема варварима
који су се до данас на свијет показивали. Паша је скадарски толико новцем, хљебом и разнима
стварима даровао Црногорце. Рашта је то раздао? Жели крви црногорске, жели се ње
напити. Његова су наставленија била која је давао онијема Црногорцима те су га мамили:
"Сјеците, робите, палите и изтребљавајте плодове и усјеве. За то ћете
велику награду свиколици од цара примити,
у којега је блага као воде у море". Најпослијед, да му је све за руком изишло, шта би учинио?
Једно зло и крвопролиће које би се најпослијед највишијем злом турским завршило. Хиљада или пет
хиљада Црногораца да су погинули све једно бива - Црна Гора има простора. За једну годину
би могла набавити милион житеља, али права турска душа не живи ако не дише злом христјанскијем.
Јесу ли вишеименовани послови сходни с духом деветнаестога вијека и с намјеренијама младога
султана преобразоватеља? Интриге су пашине готово
добиле ону цијену за коју су, али се јошт код њега у Скадру налазе четрдесет-педесет
Црногорацах, које је ове гладне године домамио на хљеб и на мито и у тајство их код себе уставио (које
тајство готово је вид ропства добило). Они се данас налазе у Скадру у најжалостнијем стању,
готово су сви бони и губави од нечистоте, умиру и муче се. Истина је да они не заслужују мојега
никаквога вниманија, али ме опет њихово жалостно стање боли. Коме ћу се за њих обратити да их
избави од те муке ако нећу Вама, мојему искреному пријатељу, каваљеру човјекољубиве и благородне
душе и консулу онога могућега двора који је свагда великодушним благоволенијем дисао к
Црногорцима? К Вама се обраћам, Високоблагородни каваљеру, молећи Вас да употребите Ваше
могуће влијаније и Ваше познато благоразумије да освободите страдајуће
Црногорце, који противу
свакојега права народњега страдају данас у Скадру.
Извините ми великодушно за
ову досаду и изволите сохранит ме у Вашему драгоцјеному
пријатељству.
Нема коментара:
Постави коментар