Станку Вразу (Цетиње, 20. октобра 1848.)

Станку Вразу

Цетиње, 20. октобра 1848.

Почитајеми г. Враз, братски те поздрављам.

Усрдна ти хвала за дивни дар који си ми послао. Ко је удаљен од свјесних људих и од литературнога свијета, тога и мала ствар ограши, па јошт када је дар братски. Чудна времена потреса, догађаја, преобразовања, уздигнућа, па и времена нестрпјења! Ноћи се молим да што доброга сним, а дању да ми што добро у новинама донесе. Сто путах је лакше ономе ко се бори но ономе који чама код куће. Да Вам могу што на муци помоћи, најсветију бих дужност под небом испунио. И да је иоле споразумјења било, могло се с нашега краја веће помоћи но се икому чини, па помоћи без муке пјевајући. Иде ли наша ствар на ге стране правцем? Хоће ли се наш народ свијету показати народом благородним и достојним самосталности своје или ће  вјечно обожавати туђе вериге, које им већ толика вијека готово препилише врат и сатријеше народност? Ја видим страшне погрешке. Мени се чини да се од правог циља далеко одступило. Боже дај да се варам. Ако се сада сагријеши, дуго ћемо тај гријех кајати. Онај силни и напредни Ваш напрег и подвиг, ако се на зло окрене, тешко нашему народу. Она благородна, усрдна и велика ваша жртва, ако се принесе вражјем олтару, изневјерена је наша народност. Ја сам и стрепио и питао се надом доклен није Б[ан] лишен главнога началства, а сада, чини ми се, видим што је. Јошт нешто. Ја сам се чудио што се то с нашим г. Гајом урадило, док ми сада раскажу све потанко каква је збиља несрећа слијепога демона код Вас донијела да своје злобно и отровно сјеме и код Вас посије и да порок баци на општега угодника наше народности. Зар је код вас непознат М[илош]? Та, људи, Бог буди с вама, оно је пакосни и лаживи несрећник којега грде сви пороци најгаднијега тирјанина.

Збогом, г. Враз, братски ти поздрав са свим народољупцима од твојега почитатела

Владике П. П. ЊЕГОША