Осман-Паши Скопљаку
17. априла 1844.
Примио сам твоје писмо од 14. априла ове године, из којега све
видим што ми пишеш. Откако заповједам међу овијем народом јошт никада нијесам једнога чојека,
не Турчина не кога другога на вјеру преварио, нити мојом вољом никоме каква зла
учинио, а од зла сам се бранио ја како што од давнога времена су и моји стари. И да су хоћели турски
главари који су око Црне Горе, како што сам ја хтио, не би никаква зла нигђе у ове крајеве било,
но би био мир међу Турцима и Црногорцима како што је мир међу Црногорцима и ћесаровцима- Али,
Осман-пашо, ти знаш зликовце турске који својега цара не слушају, него свако зло које
им до руке дође граде.
Граничећи ја с подобнијема људма нијесам мога да се од њих не
браним. Истина да су и Црногорци често путах за осветити се подобно Турцима чинили, него
штогођ је мени до руке дошло, ја сам то поправља. Ја сам много пута Црногорцима робље турско
отимао, обдарива робље даровима и враћа га својијема кућама, како н. при[мјер] диздара
жабљачкога са свијема
његовијема, и проче. Ово ће теби сваки поштени од тога краја
казати да сам ја то чинио који неће лагати.
Што сам ја тебе ланих учинио и је ли Црна Гора с пашалуком
скадарскијем у миру била? А ти како чу да мене дома није, преко мира опали оне 20 рибарскијех кућах у
Врањину и намјести око ње лађе и топове царске; ухвати 10-15 старацах и богаљах на њу, те их и
данас мукама мучиш. Ти знаш и сам лијепо да ништа од овога што си учинио није право, и ја,
сматрајући тебе како намјесника царскога у Албанији, знам да се за такве послове хвата не би да те
нијесу Албанаси окренули. Што ли кажеш да се ове наше ствари не могу писмом свршити, но да
пошљем 2-3 чоека к теби, ти знаш лијепо, Црногорци који готово нигда из својијех гора не излазе,
они не знаду оне начине како треба о тијема пословима зборити, но ако те каил миру, како што је мене,
макни ми се из овога ништавога острова те си га ланијех узео, па је мир међу нама готов и да се
народ поспјеше. Нећеш ли се ни маћи, ја свакојако задијевати никога нећу, но ћу чинити како су ми
рекли старији и чекати удовлетворенија од блистатељне Порте отоманске. А ти, ако желиш
се, како што ја желим, да све у мир и у ред стане по границама, пошљи к мени Хамзагу Казаза. Он је и
прије код мене био, овђе му је доћи исто као и у своју кућу. Ако ли би ко што почео зборити
тако или онако, а ти пошљи једнога коџобашу до мене да се разговоримо. Може у толико бити лако и да
се сложимо, ако ти усћенеш ка и ја. Што се пак тиче за Додошане, они се више пружавати неће
орањем него што су овијех година.
Нема коментара:
Постави коментар