Илији Гарашанину
Трст, 11. новембра 1850.
Ваше Високородије,
Сви они неповољни гласови
који се разносе о намеренију једне партије, које је намереније вредити општељубљеном књазу и
правитељству српском, исто и напретку целог Српства, - сви су ови гласови ђетињско плетење и празни
пуф у ветар. Будите спокојни, поштени и драги Србине, и немојте никада помислити, а толи веровати,
да ће владика црногорски бити сочлен којекаквих ветрењалах, а толи сочлен партије која противу
мене и целога Српства светиње дејствује. Са стране црногорске будите сасвим мирни. Ми к Вама
друго не гајимо до чисте братске искрености. Ми се ни у чем не пуштамо без Вашега согласија, а с
Вашим согласијем свагда смо готови. Ви најбоље прилике видите, Ви сте највећи пријатељ српскога
народа, а друго је све трице и кучине. Та и новци не могу све учинити, дајбуди ђе се опште несреће
и срамоте тиче. Највиши је аманет и светиња маша после имена Душанова име Карађорђијево.
Које овоме имену противник тај није Србин, но губави изрод српски. Да ми је икако могуће, рад
бих био за много нешто са Вама разговарати, а не би ни Вама противно било. Ја још од прсах страдам и
због тога сам зимус принуђен био оставити наш строги климат и презимовати у италијанском
благом климату. Ово су ме сви лекари саветовали.
Да Вам је мој сестрић
препоручен ако добро учи; ако ли не учи, нити га препоручујем, нити за њега марим. Овим Вама одговарам на Ваше
поштено писмо од 10. октобра ове године. Ово моје писмо имати ће чест вручити Вам
један мој човек за којега сте желели да до Вас дође.
Збогом, дико рода. Буди ми
здрав и весео. То Вам из свег срца жели
Ваш највећи почитатељ
и покорни слуга
владика црногорски
П. П. ЊЕГОШ
Нема коментара:
Постави коментар