Едоарду Грију (Цетиње, 18. јануара 1848.)

Едоарду Грију

Цетиње, 18. јануара 1848.

Изволите наћи у Вашему окружију купце, ја ћу одма принудити Црногорце да их продају, па и то не за ону ц[и]јену што би кћели Црногорци, већ коју погађачи назначе. Да пак мирачка земља томе подлежати не може, то Ви и сами знате, јербо Мирчани без ње никако суштествовати не могу што се не би раселили, аја ни могу, нити ћу согласије дати на раселеније Мирца. Ради тога и молим Вас да изволите изнова представити стање мирачких ствари пред очима Вашега началства, молећи га покорно од моје стране да се удостоји погледати на стање мирачко и да по својему познатому благоразумију друго расположеније ђелу мирачкоме удостоји се учинити.

Нимало нека се не чуди В[аше] Високоблагородије што је мени противно да данашњим даном Ви тако поступате с Црногорцима. Али Ви кажете да испуњавате власт царску. Е добро, кад је воља царска да се сваки дан Црногорци бију, плијене, робе и различнијема другијема начинима бесчесте, нека буде тако; ал ја сам увјерен да би се и царска воља гнушавала подобнијех злођејанија, а не да их јошт проузрокује. Впрочем Ви чините, па знате и ради шта чините. Прошле године поробљена је кућа Балића у претурији кастелновској. Ви сте говорили да су је поробили Црногорци. Ја сам се пак толико мучио да томе великоме из речене куће изнешеноме благу у траг дођем и најпосље сам дознао да кућу, о којој је ријеч, нијесу Црногорци поробили него људи од Вашега окружија, и између 40 и неколико разбојниках који су ту кућу поробили, били 7, и то од најнезнатнијех Црногорацах, а остали су сви били од Вашега окружија; па послијед, кад су ту срамотну крађу дијелили, Црногорцима мало што и дали, но је све остало у лупежах од Вашега окружија. А за ово ће Вам све казати чисто неки Васо Каланџија, који им је друг био, а ето га сада у вашој тавници. Ви ћете може бити рећи да ја правдам Црногорце, но то би било против моје чести и интереса кад бих криве правдао, као што је противу моје чести када прави страдају. Ја мислим да сам већ на опиту многократно показао колико је мени драго добро согласије међу Црногораца и Бокеза, а и поданас ћу, ако Бог да, у свакоме случају колико узмогнем и што се до мене дожене. Ради тога се и Вама молим и препоручујем Вашему пријатељству да не допуштавате такова насилија и бесчеловјечија да се чине, него да се и сада благо и праведно у тој провинцији с Црногорцима поступа, како што је свагда од како њом Аустријци владају.