Александру Карађорђевићу
1849. (?)
Ваша Свјетлост,
Не могу пропуштити овај
згодни случај да Вам се и писмено не поклоним чрез г-на Јанковића, тако исто и да Вам моју
свагдашњу жељу не напоменем. Војводство на слабе гране стоји, па и да је сасвим освобођено од
Маџара, за Српство никаква напретка, како Срби за себе не војују него за туђина. Хвала Вашој
Свјетлости и Вашој Србији до неба за благородна и велика Ваша пожртвованија. Куд би та
срећа српска мјесто Војводства да се онда на Босну окренуло. Да једном може букнути
ентузиазм силнога нашега народа у Турској, с подобним мјестоположенијем Србима
нико не би могао врха главе доћи. Мени се види да ми ово свагда можемо урадити само кад
шћети буде Ваша Свјетлост и Ваша Србија. Ја сам о овом послу говорио и с г-м Јанковићем, који ће
Вам моје намјереније расказати колико га је могао разумјети.
Не замјерите мојој
искрености и будите здрави и весели за срећу и дику цијелога Српства Ваше Свјетлости особ. почит. и слуга в[ладика] ц[рногорски]
Нема коментара:
Постави коментар