Јеремији М. Гагићу (Цетиње, 16. јула 1846.)

Јеремији М. Гагићу

Цетиње, 16. јула 1846.

Ваше Високоблагородије,

милостиви господине,

У нас је ову годину суша да је такве не памти садашњи нараштај. Њиве ни своја сјемена нијесу донијеле; народ је цио без жита, ово је горе но куга. - Скадарски паша од имена својега

правитељства обећаје јавно свакојему Црногорцу дати жита на дар да се преране за ову годину, само који се Црногорац јавним противником своје власти покаже. Ова крајност могла би лако неку побуну код нас учинити. тјесно ми отвсјуду. Всемилостивјејше пожалованије мојега високога покровитеља на покупку жита ја ћу употребити на помоћ народа, па и све друго што узмогу, али ће то све мало бити, јербо је сунце спржило све, а народ је без ништа. Са душевном горесћу ово Вама сообштавам, налазећи неку утјеху у том што ће Вас, како мојега јединоплеменика, тронути моје мучно стање. С истинитим високопочитанијем чест имам назвати се Вашега Високоблагородија,

милостивога господина,

покорњејши слуга

владика црногорски

П. П. ЊЕГОШ

П. П. У исти час дође глас ла сабира паша скадарски војску многочислену да удари негђе на пашу крајину. Поводом тога служи му неурожај Црне Горе. Посљедствија ћете овога разабрати каква буду. Ја само у дужност себе постављам ово Вама објавити. - В. Његош.