Јеремији М. Гагићу (Цетиње, 19. јула 1840.)

Јеремији М. Гагићу

Цетиње, 19. јула 1840.

Ваше Високоблагородије,

милостиви господине,

Имао сам чест примити Ваше почтено писмо од 13 (25) јулија под ą59, којим сте изволили извијестити ме да сте вексле продали с роком да се плате 29. јулија. По истеченију тог рока изволите, молим Вас, новце отправити по пароходу у Котор на мог брата Пера Томова Петровића, од којега ћете и моје росписке добити.

Истина даје прошла већ година дана откако Вам ја нисам ништа сообштио шта се догађа у Црној Гори и на њенима границама, ал' томе је узрок што нисам имао ништа новога и важнога сообштити Вам, иначе ја не би никако пропустио то. Што се говори у Вјени и ту да смо ми, штоно рек, у одкровеној војни с Турцима ерцеговачкијема и албанскима и што газете разне којешта о нама опомињу, то су само измишленија наших непријатеља, јер ми с Турцима немамо ништа друго осим обичне ваздашње ствари. Они нас често, час овђе час онђе, нападају и штету нам чине, а Црногорци им свете се гђе и колико могу, а може бити каткад да им и у већој мјери зло за зло враћају. Бива често да самовољни Турци ерцеговачки и албански ударе на које село наше и предаду све што им до руке дође огњу и сабљи, па њиови главари, намјесто да их за такова ђела накажу, а они их јошт похваљују и даром даривају. Ово је прави и једини узрок зашто Црногорци морају да истом мјером враћају својима сусједима којом им ови узајмљују.

Ви можете свободно увјерити росијско-императорско министерство да ја сасвим никакве намјере немам покушавати се па завојеванија туђи земаља, нити ја почитујем ишта даје полезно мени и мојему народу што је противно вољи нашега покровитеља. Ја се свето држим совјета императора Николаја, који се у то состоје да са сваким у миру и согласију живимо ко хоће с нама тако. По овима совјетима ја сам свето досада поступао, па и од сада поступаћу, нити ћу се и у што пуштати што би противно било вољи нашега високога покровитеља. С Аустријцима у согласију и добром споразумијевању смо. Земље су на граници измјерене и само се чека да дође г. Чевкин, па да докончамо дијељење граница. Писма која ми унапред будете пошиљати, молим изволите рекомандовати: 

Al Sigr. Giovanni 

Bjeladinovich a Cattaro.

С отмјеним почитанијем чест имам бити Вашега Високоблагородија, милостиви господине,

покорњејши слуга владика црногорски

П. П. ЊЕГОШ