Пировање

 

Пировање

 

C’est lui qui fait briller ton regard sur la terre

comme l’étoile aux cieux.

V. Hugo.

 

Нек’ у дане најсретније

наше данак овај ступи:

пир пирује српска кућа,

а јунак га Србин дава!

Весеље је ово збиљско:

уњ искреност чиста сјеца,

како зраке у алмазу,

како искре у зрцалу;

уњ весељем душа кипи,

како извор у пучину,

ка шампања у кристалу;

ту се српски мисли, збори,

ту се српском диком хори.

Није ово све земаљско;

има нешто небеснога,

те зракама прелеснима

пировање запаљује:

та бечка је то Даница,

која сјаје у прелести

на Српскоме хоризонту,

што нас видом пљенитељним

тако силно очарава!

Луиза је то млађахна,

наша китна домаћица,

у правилном које лицу

излило је штедро небо

све милине, све грације:

Аврорина то је шћерка

и цвијетна сапутница!

 

Владика П. П. Његош 

У Тријесту 7. декембрија 1850, код г. Спиридона Гопчевића (Послао А Стојковић из Трста.)

 

Даница, IV. година (Нови Сад 1863), стр. 163-164.